Vrabac Marko
Na rubu jedne livade, u malom gnijezdu, živjela su tri mala vrapca. Njihova majka često im je govorila: „Kad vidite tamne oblake, ostanite u gnijezdu.” Dva su vrapca slušala, ali treći, mali Marko, mislio je: „Ma ništa se neće dogoditi.” Jednog dana nebo je postalo tamno. Vjetar je počeo puhati. Majka je rekla: „Ostanite ovdje. Ne izlazite.” Dva su vrapca poslušala, a Marko je rekao: „Ja ću samo malo letjeti.” I poletio je, ali vjetar je bio jak. Nosio ga je amotamo. Kiša je neumorno padala. Uplašen, jedva se vratio u gnijezdo. Kad je oluja prošla, gnijezdo je bilo sigurno. Majka je tiho rekla: „Poslušnost te ne ograničava, ona te čuva.” Marko je ovaj put pažljivo slušao i više nije izlazio iz gnijezda kad su se nad njihovom šumom nadvijali tamni oblaci.
Poslušnost te ne ograničava, ona te čuva.